Narandža

Narandža je voće iz porodice agruma ili citrusa. Njen kiselkasto-slatki okus nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Razlikujemo nekoliko vrsta koje se razlikuju po boji, veličini i kvaliteti.

  • Seviljska narandža je gorkog ukusa pa se najčešće koristi za izradu marmelada i likera.
  • Talasencija, španska vrsta koja raste i u toku ljeta te se koristi za izradu sokova.
  • Crvene narandže su hibrid  nastao mješanjem mandarine i grejpa a za njihovu crvenu boju je zaslužan pigment antocijan.
  • Bergamot su male, kruškolike narandže gorkog ukusa i koriste se za izradu eteričnih ulja.
  • Jaffa narandže su slatkog ukusa i prijatnog mirisa i sazrijevaju u proljeće.
  • Velike narandže bez sjemena su nastale mutacijom na jednom voćnjaku u Brazilu a kasnije prenesene u Kaliforniju.

Kora narandže je bogata pektinom pa se ekstrahuje te koristi u zgušnjavanju npr marmelade. Zato se uvijek preporučuje upotreba nešpricane narandže. U prodaji su često špricane narandže čija kora nije za upotrebu. Nešpricana narandža se može zamrznuti i po potrebi koristiti tako što ćete je smrznutu naribati u kreme za torte, na nadjev za palačinke, u pripremi salata, za izradu kuglofa i drugih suhih kolača.

Prilikom kupovine obratite pažnju da je kora čista, bez udubljenja i plijesni. Težina narandže će vam olakšati: teža narandža ima više soka. U frižideru je možete čuvadi i do 10 dana. Narandža sa glatkom korom je mekša i slađa.

Smatra se da je narandža jedna od najjljekovitijih voćki što potvrđuje i stara mudrost koja kaže „sok narandže je ujutru zlato, u podne srebro a naveče bronza“.

Preporučuje se jesti cijelu narandžu jer se cijeđenjem soka gubi antioksidans glutation. Ali i pored toga, narandže su izuzetno bogate antioksidansima i veliki su borac protiv raka. Sadrže 58 poznatih antikancerogenih supstanci, više nego i jedna druga hrana.

Bijela opna oko narandže je bogata flavonoidima, vrlo jakim antioksidansima koji sprječavaju nastanak moždanog udara.

Iznimno su bogate C vitaminom te se preporučuje jesti ih za vrijeme gripoznih stanja, prehlada te groznice. Sok narandže posjeduje antimikrobna svojstva te se preporučuje kod pada imuniteta, bolesti bubrega, angine i problema sa mokraćnim mjehurom.

Nebrojena su stanja na koja narandža može pozitivno uticati, o tome se može pisati nadugo i naširoko. Osvrnut ću se samo na neka. Šta čini jedna narandža dnevno za naše tijelo?

  • poboljšava izgled kože i kose
  • sprečava visoki pritisak
  • pomaže kod bolesti dišnih puteva
  • smanjuje upale kod artritisa
  • štiti zdravlje kardiovaskularnog sistema
  • spriječava napade žuči
  • čuva od gripe i prehlade
  • štiti od mnogih vrsta raka
  • olakšava PMS i menstrualne bolove
  • pomaže kod opstipacije (zatvor)…

Eterično ulje narandže pomaže kod upalnih procesa kože potičući protok krvi kroz kožu a naročito je korisno za njegu suhe kože kao i kod liječenja akni. Međutim treba naglasiti da je bergamot fototoksičan, čini kožu osjetljivijom na UV zrake zbog čega se nakon nanošenja preparata s aromatičnim uljem bergamota ne smije izlagati suncu.

Narandžini listovi i to naročito bergamota koriste se za pripremu čaja koji se pokazao kao izvrstan lijek protiv tjeskobe, uzrujanosti, nesanice i napetosti.

Skuhana narandža, bez kore, je izvrstan lijek za gnojne čireve.

Narandža sadrži čak 86% vode pa je idealna za sve na dijetalnom režimu, brzo zasiti organizam a daje dovoljno vitamina za jedan dan.