govedina goveđe meso

Goveđe meso ili govedina kao namirnica poznata je još od davnina. Rimljani, Nijemci i Kartaginjani su gajili ovu vrstu stoke i koristili su je na najrazumniji mogući način. Danas svaka zemlja gaji na svoj način i prilagođava svojim uslovima.

Sastav govedine

Govedina sadrži vodu i bjelančevine, velike količine kalijuma i natrijuma. U njegov sastav ulazi veliki broj vitamina – E, K, B6 i B12, mineralne materije – fosfor, magnezijum, mangan, bakar, selen, gvožđe, tiamin, cink i holin. U govedini ima takođe i asparaginske kiseline, alanina, arginina, glutaminske kiseline, cisteina, histidina, triptofana, itd.

100 gr. govedine ime oko 155 kalorija, 20 gr. bjelančevina, 7 gr. masti, 0 gr. ugljenih hidrata, 330 mg kalijuma, 62 mg holesterola.

Odabir i čuvanje govedine

Kod govedine se gleda starost goveda, količina masti i stepen prošaranosti komada mesa. Što je više prošarano, toliko je meso mekše i sočnije. Boja i tekstura su takođe od velike važnosti kada je u pitanju izbor goveđeg mesa.

Govedina prvoklasnog kvaliteta je, naravno, veoma skupa. U tu katergoriju spadaju najaromatičnija i najmekša mesa. Meso koje kupujete treba da bude jarkocrvene boje. Izbjegavajte govedinu koja je sivkaste boje i koja ne izgleda svježe. Ako u pakovanju ima dosta vode, to ukazuje da je meso već bilo odmrzunuto, pa ga zato nemojte kupovati.

Govedina u kulinarstvu

Rebra, ribica i krmenadle od rebara, kontrafile, kare se obično spremaju tako što se peku u rerni, na roštilju ili tako što se griluju. Neki od njih se mogu i sotirati.

Manje meko goveđe meso obično sadrži više mišićnog tkiva i manje masti. Zato ga je najbolje dinstati ili dugo kuhati. Žilavija govedina podrazumijeva meso od prsa, plećke, šola, vrata i buta.

Ako želite da vam se govedina brže skuha, izlupajte meso drvenim čekićem, a vodi dodajte 2-3 kašike sirćeta. Preporučujemo vam da govedinu kombinujete sa povrćem.

Govedina se odlično kombinuje sa začnima. Lovorov list je univerzalni začin kojim možete začiniti pečenu govedinu. Drugi začini koji se odlično slažu uz ovo meso su kumin, mljevena  paprika, biber, origano, majčina dušica, ruzmarin, korijander, piment, estragon i žalfija. Naravno, postoje i začini koji se nikako ne slažu sa ukusom govedine. Tu spadaju nana, bugarski luk, piskavica i čubar.

Koristi od govedine

Govedina je jedan od najboljih izvora vitamina B12, a pored toga je i odličan izvor proteina. Vitamin B12 učestuvije u izgradnji nervnih ćelija i održava normalno stanje nervnih i krvnih ćelija. Goveđe meso sadrži veoma male količine masti. Ima visok sadržaj gvožđa, što ga čini odličnim kao hrana za djecu i trudnice. Ovo meso je takođe odličan izvor cinka, koji potpomaže aktivnost imunog sistema.

Fenilanin je aminokiselina koja se može sresti u goveđem mesu u velikim količinama. Ona utječe na razne reakcije u organizmu, a najinteresantnije je da fenilanin na prvom mjestu deluje protiv depresije i povećava nivo norepinefrina u mozgu. Na drugom mjestu se nalazi kreatin – fosfat koji ima ključnu ulogu za dobijanje energije u ćelijama.

Štetnost govedine

Pored raznih koristi, konzumacija govedine ima i nekih svojih negativnih strana. Prečesta konzumacija ovog mesa se dovodi u vezu sa visokim rizikom od srčanih oboljenja, jer u njemu postoje masti koje utiču na povećanje nivoa holesterola.

Sa svoje strane, holesterol je odgovoran za gojaznost, a problemi koje su posljedica toga nimalo nisu bezopasni. Naravno, umjerena konzumacija govedine ne može prouzrokvati nevolje, već naprotiv – obezbijediće organizmu gvožđe i druge potrebne vitamine i minerale.